BRIŠU PROŠLOST, RUGAJU SE ŽRTVAMA: Komemoracija u Aušvicu, na koju Rusija nije pozvana, ogolila razmere istorijskog revizionizma u Evropi

UMESTO da poštu žrtvama Aušvica i drugih nacističkih fabrika smrti, povodom Dana sećanja na Holokaust odaju oslobodioci, zbog rata u Ukrajini, ova uloga se sve češće dodeljuje - potomcima čuvara logora. Proterivanjem Rusije - naslednice Sovjetskog Saveza i Crvene armije sa komemorativnih skupova ispisuje se nova istorija u kojoj se pozivnice za odavanje počasti žrtvama dele predstavnicima država koje su sarađivale sa nacistima.

Foto AP

Iako je sećanje na Holokaust poslednja tema za svetska dnevnopolitička prebijanja, praksa pokazuje da ova vrsta revizionizma gazi i istoriju, i elementarni pijetet prema onima čije se stradanje pamti.

Istoričari, stručnjaci za Drugi svetski rat i stradanje Jevreja i drugih naroda, uključljujući i srpski, ovako analiziraju sve očigledniju tendenciju u Evropi da se nedvosmisleni, i davno objašnjeni događaji iz prošlosti sagledavaju u aktuelnim kontekstima. Zbor rata u Ukrajini, Rusija je isključena iz međunarodnih organizacija, privrednih i sportskih foruma, ali težnja je da se izbriše i iz svetskog pamćenja.

Ovaj proces je kulminirao juče u poljskom gradu Osvjećimu, gde je obeležena 78. godišnjica oslobođenja nacističkog logora Aušvic-Birkenau. Nijedan ruski zvaničnik nije pozvan da prisustvuje događaju. U logoru su se okupili preživeli logoraši, predstavnici poljskih vlasti, jevrejskih organizacija i brojne diplomate, ali poziv za ovaj skup nije pristigao ni na adresu ruske ambasade u Varšavi, a samim tim ni ambasadoru Rusije.

 -Zbog napada na slobodnu i nezavisnu Ukrajinu predstavnici Ruske Federacije nisu pozvani da učestvuju u ovogodišnjem obeležavanju godišnjice oslobođenja Aušvica- glasilo je zvanično obrazloženje Muzeja Aušvic.

Direktor ove ustanove Pjotr Civinjski kaže:

 - Jasno je da ne mogu da potpišem nikakvo pismo ambasadoru Rusije koje bi zvučalo kao pozivnica. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti, ali čeka nas dug put. Rusiji će biti potrebno neizmerno dugo vreme i duboka autorefleksija posle ovog sukoba da se vrati u civilizovani svet - kaže on.

Kada se ne pozivaju oni kojima zasluge pripadaju, na njihova mesta dolaze podobne zvanice, iako često ne mogu da se pohvale da su u prošlosti bili na pravoj strani istorije. Poslednjih godina na čuvanje sećanja na žrtve i slobodu pretenduju države koje su u Drugom svetskom ratu bile sastavni deo Hitlerovog ansambla smrti. To posebno važi za države Istočne Evrope i bivše Jugoslavije.

Na ovu činjenicu upozorava direktor Centra Simon Vizental Efraim Zurof, koji tvrdi da je jedan od glavnih problema današnjice "izvrtanje Holokausta" koje je, veoma rasprostranjeno u postkomunističkim "novim demokratijama" u Istočnoj Evropi. U autorskom tekstu u listu "Tajms of Izrael", povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Zurof potencira da se u tim zemljama ne poriče Holokaust, ali se skriva ili minimizuje značajna uloga koju su njihovi državljani imali u masovnom ubistvu Jevreja. Po sredi je i težnja da izjednače komunističke i nacističke pogrome, čime se skreće pažnja sa njihovih zločina.

Kao zemlje u kojima se najviše izvrće Holokaust, on decidira pominje Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Hrvatsku, Poljsku, Mađarsku i Rumuniju.

 - Uprkos tome, one nisu isključene iz Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (IHRA). One ostaju članice sa dobrom reputacijom i nastavljaju da poriču veoma značajnu ulogu svojih lokalnih saradnika u ubistvima - kaže Zurof.

Direktor Centra "Simon Vizental" navodi ironični primer Hrvatske, zemlje koja pati od značajnog broja pristalica ustaša, koja će preuzeti mesto Predsedništva IHRA-e, uprkos ozbiljnim problemima sa revizijom holokausta.

Ove tendencije, koje nisu na čast savremenoj Evropi, istoričar Momčilo Pavlović sagledava u kontekstu "vesternizovanja" pogleda na prošlost, koji postoji decenijama, ali je posebno došao do izražaja završetkom Hladnog rata. On podseća da je sada ogoljen problem, koji je rođen raspadom SSSR, u čijoj je suštini i raspad sećanja na Drugi svetski rat, što je pojedinim državama dalo priliku da iskreiraju sopstvenu prošlost. To je razlog što u atmosferi globalnih sukoba pobednici i gubitnici često zamenjuju mesta.

 - To pokazuje da prošlost neminovno živi i u sadašnjosti. U sećanju na stradale u pogromima kakav je bio Holokaust, ne bi trebalo da bude aktuelne politike, ma na koliko se visokom nivou ona vodi. Slučaj iz Aušvica, međutim, jasno pokazuje i da Zapad želi apsolutnu pobedu nad Rusijom, ne samo na političkim i vojnim terenima, već i u sećanju na na Drugi svetski rat.

Foto AP

Da sećanje na milionske žrtve Drugog svetskog rata ne bi smelo da bude mesto za aktuelne obračune među državama smatra i predsednik Jevrejske opštine Zemun i autor više knjiga o Holokaustu Nenad Fogel.

 - Crvena armija je oslobodila Aušvic i to je istorijska činjenica. Aušvic sa drugim logorima smrti čini jedinstvenu pojavu u istoriji civilizacije i zato je krajnje neprimereno da se sećanje na stradale zloupotrebljava u kontekstu aktuelnih zbivanja. Holokaust je poslednje mesto za vođenje dnevnopolitičkih rasprava sa bilo koje strane - kaže Fogel.

On podseća i da je na delu duboka politizacija kako sadašnjosti, tako i prošlosti, što delom objašnjava i fenomen istorijskog revizionizma.

 - Predstavnika Rusije nema u Aušvicu, iako su Rusi oslobodili ovaj logor. Ukrajinci su verovatno tamo dobrodošli, iako je poznato da su tokom rata u svojim redovima imali antisemite koji su bili još žešći nego sami nacisti. Ali politika čini da su jedni pozvani, a drugi nisu - kaže Fogel.

BONUS VIDEO:

PUCNjI U AMBASADI: Snimak napada na službenike ambasade Azerbejdžana u Teheranu

Preporučujemo

Ekonomija

1 1

EKSPERT O NOVIM NAMERAMA ZAPADA: Zaplena ruskih sredstava mogla bi da učini zonom EU zabrane ulaganja za ostatak sveta

27. 01. 2023. u 18:22

Svet

2 3

ZELENSKI TRAŽI AVIONE I RAKETE: Predsedniku Ukrajine rastu apetiti posle najave tenkova iz Nemačke i Amerike

27. 01. 2023. u 07:00

Poznati

0 0

ĆERKA NAPALA PEJOVIĆA ZBOG DRUGE ŽENE: "Kako si mogao ovo da uradiš mami?"

27. 01. 2023. u 08:21

Društvo

0 0

OBIČAJI I VEROVANjA NA SVETOG SAVU: Jednu boju ne treba nositi, šta treba da urade deca i šta znači ako zagrmi

27. 01. 2023. u 07:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije