Ognjen Ožegović (23), novi napadač Partizana, poslušao je srce, hrabro je prihvatio veliki izazov i rizik. Ipak, bilo mu je baš teško kada ga je na prijateljskom meču sa Mačvom u subotu dočekao nimalo prijatan transparent: “Kad vidiš ‘grobare’ spusti glavu dole, ne slavi sa nama, ovo nisu tvoje boje!”

– Dok sam bio na terenu u prvom poluvremenu, taj transparent nije ni bio postavljen. Tek posle, kada sam se vratio kući, u medijima sam video tu poruku. Bio sam šokiran, naravno da mi je bilo mnogo teško. Dva dana nisam izlazio iz kuće. Ipak, ni tada, kao ni sada, nikada mi nije padalo na pamet da padnem ili da odustanem. Naprotiv, imam još veću volju da se dokažem – ističe Ožegović u razgovoru za “Novosti”.

Kakav je na terenu – otresit, ekpslozivan i nepredvidiv, takav je Ožegović i u životu. U Partizanu su procenili da poseduje klasu i da može da zameni Uroša Đurđevića. Sportski direktor Ivica Ilijev je odlučno stao iza njega. Jasna poruka da u klubu nikog ne zanima Ognjenova prošlost i to što je u periodu kada je bio u Crvenoj zvezdi na društvenim mrežama postavljao slike i poruke koje su iritirale navijače Partizana.

– Te poruke su bile moje dečje ludosti za koje ne bih da se pravdam. Pregurao sam i istrpeo prve reakcije i sada se maksimalno okrećem fudbalu i mom dečačkom snu da se dokažem u Partizanu – istakao je Ožegović.

A taj san je nešto najleše i najiskrenije što ga gura odmalena.

– Ovde na “Teleoptiku” sam i počeo svoje prve bitne fudbalske korake. Rodom sam iz Banjaluke i bio sam navijač Partizana od malih nogu. Za trinaesti rođendan otac me je 19. juna 2007. doveo na Partizanovu utakmicu protiv Zrinjskog. Bio sam oduševljen stadionom, ekipom i pobedom od 5:0. I zato sam dva dana dolazio na kapiju “Zemunela” sa ocem i molio Miću portira da nas poveže sa nekim trenerom, da me samo puste unutra bar na jedan trening, da se pokažem. Treći dan i ta želja mi je ispunjena.

KARIJERANOVI napadač crno-belih bio je prvak Evrope sa omladinskom reprezentacijom Srbije pre četiri godine, a tokom karijere igrao je za Crvenu zvezdu, Banat, Voždovac, Rad, Jagodinu, Borac iz Čačka, Vojvodinu, kineski Čangčun Jataji i Čukarički.

Tri meseca zadržao se Ognjen u “Zemunelu”…

– Došao sam, upoznao se sa igračima, u toj ekipi su bili Lazar Marković, Nikola Ninković… Trenirao sam s njima, svideo se treneru Zvonku Popoviću, koji je želeo da ostanem. Na moju žalost, morao sam da se vratim kući zbog porodičnih problema, pa je moja karijera krenula drugim tokom.

Iz tog dečačkog perioda ostala mu je još jedna uspomena.

– Tada se među nama pionirima vodila velika borba ko će na utakmicama prvog tima hvatati lopte. Silno sam želeo da budem “skupljač” na samo jednoj utakmici, ali tada su klinci sa dužim stažom u klubu imali tu privilegiju. I kada sam se vratio u Banjaluku, govorio sam sebi: Ma, skupljaćeš ti lopte jednog dana. I eto, sada, posle nešto više od deset godina, vratio sam se, da igram u prvom timu – ističe Ožegović, i otkriva kako mu je i dalje fudbalski idol Stevan Jovetić.

Sudbina je udesila i da mu sada trener u Partizanu bude Miroslav Đukić, stručnjak koji je i te 2007. vodio crno-bele.

GLATKO ODBIO BOGATSTVO

NEMA tih para koje su Ognjena mogle da odvoje od crno-belog dresa.

– Čim su me pozvali ljudi iz Partizana, otac i ja smo raspakovali kofere i otkazali put u Rusiju. Imali smo čekirane karte, čak sam i potpisao predugovor sa jednim klubom koji mi je nudio pet puta veći novac nego u Partizanu. To valjda govori da ovde nisam došao zbog finansija – ističe Ožegović.

Z.Ćorović