PAZITE NA SVOGA ANĐELA I SLUŠAJTE GA: Nikola Kolja Pejaković o iskušenjima, Božiću

NEKAD bih voleo da se bavim samo jednim poslom, jer nije moguće biti u svakom trenutku koncentrisan na sve a da nešto ne strada... Međutim, navikao sam, i nekako guram... Tako živim ceo život, radim na više razboja - ovako počinje razgovor, za "TV Novosti", reditelj, glumac, scenarista, muzičar i slikar, Nikola Kolja Pejaković.

Foto: N.Nikolić

Za svoje darovitosti dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, od prve, Nagrade za najbolju režiju na 54. Sterijinom pozorju (2009), pa do Povelje za izuzetan doprinos kulturi Vlade Srbije 2019. Poslednjih godina, proslavljeni umetnik briljira i kao scenarista i kao glumac u komedijama i dramama, ali i u matičnom Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, gde je zaposlen kao reditelj. Osvojio je brojne nagrade i sa autorskom predstavom "Narodni poslanik", a režirao je i u beogradskim pozorištima. Komponovao je muziku za film "Normalni ljudi", a projektu "Toma" dao je svoj autorski pečat kao scenarista.

- Usput, upravo smo u studiju Voja Aralica (producent i gitarista) i ja, radimo peti album, tako da će song "Sve će biti dobro, ljubičice", izaći na proleće na novom albumu, a ne kao singl - otkriva nam osnivač i frontmen grupe "Kolja i Grobovlasnici".

*Kultni autor, koji od sedme godine svira gitaru, kao i klavir i usnu harmoniku, smatra da je upravo muzika najčistiji oblik emocije.

- Kao što je melodrama kraljica žanrova, tako je i ljubavna pesma ono što drži pop muziku u životu. Jedina prava pesma je pesma o ljubavi. Prava ljubav je uvek ona večna. Takvih je malo. Večnu ljubav osećate prema svojoj deci i nekad, ako imate sreće, i prema drugom biću. Čista ljubav je ona koja ide kroz Hrista i preko Hrista. Ljubav nije emocija, ona je sastojak živog, nedeljivi deo onoga što se zove Božija tvorevina.

(Ljuba) u TV drami "Apstinenti", a zatim i male role u prvom i drugom delu kultne komedije "Mi nismo anđeli", da bi u trećem tumačio jednu od glavnih. Delio je scenu sa Žarkom Lauševićem, Milicom Mihailović, Ljubišom Samardžićem, Draganom Jovanovićem u drami "Kaži zašto me ostavi", u režiji Olega Novkovića, a po scenariju Srđana Koljevića. Sa Draganom Bjelogrlićem, Nikolom Kojom, Zoranom Cvijanovićem i drugima, 1994. godine, snimio je komediju "Dva sata kvalitetnog TV programa". Zajedno sa Neletom Karajlićem i Olegom Novkovićem režirao je komediju "Složna braća" (igra i Čorbu i Saobraćajca).

Budući da sredinom januara, u Beogradu, počinje snimanje poslednjeg dela njegove autorske, Banjalučke trilogije "Meso - Kosti - Koža", u režiji Saše Hajdukovića, Kolja nam je otkrio i šta to povezuje njegov rodni grad i našu prestonicu.

- U toj priči, Beograd i Banja Luku povezuje naš glavni junak i prateći njegovu priču, njegov život, snimaćemo i u Beogradu. Ne bih više da otkrivam, premijeru očekujemo na jesen 2023. Meni su ta dva grada - jedan grad. Živim i ovde i tamo, i tamo i ovde.

- Kraj "Kože" je u isto vreme i kraj trilogije. Ova naša priča o post-ratovskim dušama u Republici Srpskoj, o građanskim ratom osakaćenim životima, traži iskrenost i beskompromisnost (kao i svaka poštena umetnost), a ideje i poruke nisu uvek i isključivo katarzične i oslobađajuće. Naš junak, ovaj put, nema odgovore, a serija ne širi neke definitivne stavove i optimistične ideje. Sačekaćemo jesen 2023. godine.

Lik Oca Dragana, koga je naš sagovornik dočarao u "Kostima", nije tipičan pravoslavni sveštenik kakve smo viđali u domaćim filmovima...

- Sveštenički poziv je težak, odgovoran i vrlo specifičan. Imao sam privilegiju da pratim iz velike blizine život sveštenika i to sam iskoristio u "Kostima". S druge strane, vrlo mi je važno da se bulajićevsko-komunjarski način prikazivanja pravoslavnih sveštenika na filmu i televiziji prekine, i da se, bar u Srbiji, to ne radi više na taj odvratan način.

Pesma "Ala je lep ovaj svet", za koju je Pejaković napisao muziku na stihove Jovana Jovanovića Zmaja, nalazi se na njegovom četvrtom albumu "4 Prsta". To je ujedno i naslovna numera filma "Ala je lep ovaj svet" i serije "Šetnja sa lavom" (vikendom na Superstar TV, a sredom i četvrtkom na Prvoj), u kojoj Kolja igra lik anđela Ljubiše, koji je za njega napisao Andrej Šepetkovski.

- Čovek, kad se krsti, dobija svoga anđela čuvara. On mu je na desnom ramenu. Pazite na svoga anđela i slušajte ga. On vam želi dobro i pružiće vam podršku na putu kroz mitarstva. Slušajte i ljude koji vam žele dobro, jer Gospod, često, deluje kroz ljude.

- "Advokado" je poseban i meni vrlo drag projekat. Komediju je teško napraviti, ali ako uspete, onda je to stvarno uživanje. Zaviša Trulić je jako zanimljiv lik, žao mi je što nismo uradili nastavak te serije, odnosno drugu sezonu. Moje kolege, glumci, napravili su odlične uloge, gotovo savršene.

Oživeo je Kolja još jedan lik, u novom filmu i seriji "Kruna", reditelja Vasilija Nikitovića, čije je snimanje u toku...

- Igram Domara u Domu za nezbrinutu decu. On je ona dobra duša koja pomaže klincima, štićenicima kad su u problemu, kad im zatreba pomoć i zaštita. "Kruna" je jedan vrlo zanimljiv i komplikovan projekat.

Pejakovića smo gledali i kao Grgu u seriji "Bunar", koja se bavi i temom narkomanije. Posete manastiru Kovilj i razgovori sa tadašnjim vladikom, a današnjim patrijarhom Porfirijem, našem sagovorniku pomogli su da prevaziđe svoje probleme sa alkoholom i drogom. Na pitanje da li je posle toga bio u iskušenju, odgovara da su iskušenja nužna i da bez njih nema spasenja.

- Samo preko iskušenja mi potvrđujemo i jačamo svoju veru, i samo preko iskušenja dokazujemo da smo na strani dobrog, na strani Hrista. Bez iskušenja niko se ne bi spasao, niti bi bilo moguće pokazati i dokazati svoju odluku, svoju nameru da želimo da idemo pravoslavnim putem. Pravoslavna vera je lek za sve. To je Put, Istina i Život. Ne znam kako to drugačije da kažem. A dosadilo mi je da okolišam. Narkomanija, kao i sve druge bolesti, ima duhovni koren. I to se mora lečiti tamo gde i kreće - u duši.

Objasnio nam je i zašto je pravoslavlje priručnik za svakodnevni život.

- Kažu, bez nevolje nema bogomolje. Pravoslavlje je veliko blago i mi, Srbi, bez želje da zvučim prepotentno, trebalo bi da Pravoslavlje učimo u školama, kao nauku, filozofiju i istinu o ovom našem postojanju. Tako je nekada i bilo, kada su manastiri bili i škole i bolnice i prostori za molitvu. To bi trebalo obnoviti, taj način učenja i školovanja. Kad vidite šta deca danas uče u školama i kakvi su im udžbenici, jasno je da je potrebna korenita promena. Ali, bojim se, pre će se ovaj svet raspasti nego što će ljudi doći do pameti.

U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, Božiću, Kolju smo pitali i kolika je snaga oprosta i pokajanja i šta bi poručio našim čitaocima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije