NA OBLAKU UMETNIČKE MAGIJE: Željka Bašić Savić o izložbi fotografija i ogrlica

BEOGRAD je moj izabrani grad, kome se redovno vraćam, evo već tri decenije otkako sam otišla, kaže Željka Bašić Savić, čija izložba "Zrak sunca u mojoj mreži" u galeriji "Singidunum" nedeljama već privlači posetioce.

Foto: Privatna arhiva

Izabrala je Beograd još kada je iz Dalmacije došla da studira glumu na FDU. Ovde je na sceni Narodnog, ali i drugih pozorišta ostvarila uloge po kojima je mnogi još pamte. Ali, i upoznala supruga, operskog pevača Vukašina Savića, sa kojim već decenijama živi u Kelnu, gde je radila kao novinar (uređivala je "Kulturni magazin" na radiju Dojče vele) i gde su odrasle njihove dve ćerke.

- Odmalena pokorno hodam u potrazi za čistom i meni važnom lepotom, pa to radim fotografišući, praveći nakit, dizajnirajući odeću, vezući neku haljinu, danima slikajući sušenim cvećem na keksićima, kada mi se rodila unuka - priča, za "Novosti", umetnica, čiji nakit izložen u "Singidunumu" podseća na skulpture, a fotografije na apstraktne slike. - Ili pak loveći svoju šaku sa velikim tirkiznim prstenom u plićaku u mojoj uvali. Satima sam letos fotkala, ispekla leđa na jakom suncu, ali dobila famozne apstraktne fotografije.

Foto: Privatna arhiva

Na pitanje koliko ova postavka potvrđuje tezu da su se granice između primenjene i tzv. čiste umetnosti izbrisale, kaže:

- Umetnost dolazi iz emocije, a meni je emocija uvek bila svetlo za kojim sam i nehotice trčala. Izložila sam ovde nakit, umetničke fotografije i uslovno rečeno poetske opise izloženih radova. Za fotografiju se kaže da je osma umetnost i često se definiše kao slikarstvo. Za poeziju se kaže da je slika koja govori, a za sliku da je pesma koja ćuti. Jesam pokušala da moj doživljaj, sećanja i emocije vezane za more naslikam, opišem, oblikujem. Pa ako je čista umetnost moć da se neki trenutak učini vrednim sećanja, onda to jeste čista umetnost. Ali zaista mislim da je definisanje granica umetnosti uzaludna rabota. Ako se umetničko delo procenjuje na osnovu emocija koje podstakne ili uticajem koji ostavlja na gledaoca, onda sam ja srećna zbog suza u očima gledalaca posle moje predstave, priča koje mi pričaju posetioci ove aktuelne izložbe, rečenica koje apsolutno tačno čitaju moju emociju ili sećanja koje mi je bilo inspiracija za ogrlicu.

Svetlost i more, koji su bili neposredna inspiracija radova, potrebni su joj, kaže, da bi disala, mislila i postojala:

- Ali more je i život sam, svaka bura na moru je borba velika. Svaki zalazak sunca koji uspem da doživim izdvojena u osami pored mora pruža mi mogućnost da popijem celu jednu pučinu, da je pretvorim u svoju oazu mira, spokoja i radosti i kreativnosti, iz koje crpim energiju dugo posle tog zalaska. Na ovoj izložbi sam u same ogrlice, a pogotovo fotografije i reči, nanizala sećanja na majku, na detinjstvo, na sebe nekadašnju, koju sam uspela da izgubim. Mnogo priča, mnogo refleksija i emocija ispričano je na ovoj izložbi i moja radost je ogromna što ljudi to prepoznaju i još mi zauzvrat daruju svoje priče.

Foto: Privatna arhiva

- Ja i pored svog bivanja u svetu umetnosti vrlo često nakon neke sjajne pozorišne predstave volim da ostanem na nivou onog udarca u stomak koji mi je neko zadao svojom glumačkom kreacijom. Ne trudim se da formulišem njegove glumačke mehanizme kojima je uspeo određene emocije da prenese preko rampe. Sasvim mi je dovoljno da mirujem i uživam ne nekom oblaku na koji me je magija tog umetnika uzdigla. Često i kad čitam neki sjajan roman, fokusiram se na osećaje, sećanja ili razmišljanja koje napisano budi u meni. Ili podstiče neki novi trenutak mog stvaranja. Dakle, prostor snova, nesvesnog, intuicije, definicija je svega onoga što radim.

Oko "nagotovs"

Pre studija glume, sagovornicu je, na odsek fotografije Škole primenjene umetnosti, kako priča, odvelo dobro oko:

"Singidunum" iz boljeg vremena

Galerija "Singidunum" je jedna konstanta vrlo značajna i za ono vreme kada je Beograd bio centar sveta - tvrdi sagovornica. - Kada se osnivao Fest, Bemus, Bitef, kada je Kolarac bio mesto susreta svih studenata umetničkih akademija, kada se javljala nova osećajnost, novi talas. Trudim se zaista da ne zvučim kao prokleta baba koja hvali vreme svoje mladosti, ali jeste tačno da je moja generacija živela u sjajno vreme, kada nam se činilo da svakim udahom možemo da osvojimo svet. I da je dovoljno samo da dišemo punim plućima. A "Singidunum" je deo te tradicije, tih vrednosti, i valjda je, osim Kolarca, jedno od retkih mesta koje nije pretvoreno u neku modernu konzumentsku varijantu.

BONUS VIDEO:  U KOLU SE BRIŠU SVE GRANICE: Ansambl narodnih igara i pesama – čuvar srpske tradicije

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Izraziti dar i jezičko umeće

24. 01. 2023. u 09:10

Dodatak Kultura

0 1

IDEOLOŠKA OPSADA: Roman Vladimira Kecmanovića "Kad đavoli polete"

24. 01. 2023. u 08:24

Poznati

0 0

CECINA PORUKA USRED EMISIJE: Kad je voditeljka pročitala, Moka je pocrveneo od stida

23. 01. 2023. u 13:27

Poznati

0 0

SPOJILA IH LjUBAV PREMA MOLITVI Danica otkrila kako izgleda život popadije: "Deca i porodica nisu prepreka"

23. 01. 2023. u 12:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije