ПРСТЕН ДЕЛ МОНАКА АМАЈЛИЈА ЗА БОРУ ЧОРБУ: У књизи "Кућа на Позоришном тргу" многи непознати детаљи о познатим уметницима

КАКО је прстен славног Марија дел Монака завршио на руци Боре Чорбе, а кацига за мотоцикл Вука Костића на глави гардеробера Драгана Антића - само су две занимљиве приче из књиге "Кућа на Позоришном тргу", свестраног и радозналог сапутника многих наших уметника, Срђана М. Дојковића.

Фото П. Милошевић

И сам одрастао у уметничком окружењу, велики заљубљеник у театар, био је сведок или учесник разних догађаја у "кући на Позоришном тргу", како је некада гласила "адреса" Народног позоришта. Песник по вокацији (са награђиваном збирком "Чекам"), аутор књиге прича "Свитање", овог пута је предано бележио и међу корице сместио готово две деценије успомена на дружења, путовања, случајне и намерне сусрете са неким од најславнијих личности националног театра. Увек добронамеран и пун искреног дивљења према врхунским ствараоцима сва три ансамбла (Опера, Драма и Балет), бирао је за своје јунаке оне чија је дело било у сагласју са њиховом људском величином.

Један од најмаркантнијих Дојковићевих "ликова" је Живан Сарамандић, бард оперске сцене. Једноставан, непосредан човек, "стасит, дуге косе и неговане браде, изгледом сличан Борису Годунову". Својим пером као фотоапаратом, "ухватио" је слику оперског дива у препуном градском аутобусу, са нотама у рукама и у срдачном разговору са простодушним сељаком који га је упитао шта то певуши поред врата. А Живан му је срдачно објаснио да ће ускоро имати концерт у Француској, па користи сваки тренутак да се што боље припреми...

Књига "Кућа на Позоришном тргу" чува од заборава и причу о "непоновљивом тријумфу човекољубља и уметности" Ашхен Атаљанц. Када је почело НАТО бомбардовање, наша славна балерина била је солиста Државне опере у Берлину, на сигурној удаљености од ратног пожара. Из неутаживе жеље да дође у земљу и буде са својим народом, одлучно је тражила од управе да јој се одобри одсуство. Позвала је Лидију Пилипенко, директорку Балета, и изразила жељу да наступа две недеље по почетку бомбардовања.

- На сцени се налазио хор и сасвим спонтано смо запевали Сен-Санов реквијем. Однекуд из гледалишта на позорницу је долетео прекрасан букет белих нарциса. И хор, и ми балетски уметници, и публика, сви, сви смо заплакали - приповедала је Ашхен, а Дојковић који је и сам присуствовао овом наступу, затим додаје: - Ашхен збори истину. Лица у публици била су обливена сузама. То нису биле сузе очајника скрханих ратним несрећама. Горчину суза надоместила је радост потакнута заједништвом у време тешко подношљивих искушења и боли.

Успут, Дојковић читаоцу открива да у ставу Атаљанчеве препознаје достојанство даме у чијим венама тече плава,племенита крв. Јер, Ашхен је праунука украјинске племкиње Ирине Чернишевске и јерменског војног лекара Врамшапуха Атаљанца... Пауза између два чина позоришне представе био је тренутак да од познатог глумца Миодрага Радовановића Мргуда сазна и причу о чачанском хотелу "Српски храљ" (власништву његове породице) и необичним, сталним гостима који су се ту окупљали. А онда и о бекству глумчевог оца Војислава из угарског заробљеништва, после кога се четрдесет дана и ноћи пробијао кроз непрегледну мочвару и са последњим "дашком снаге домогао се куће".

Пажљив слушалац, Дојковић је понекад и непосредни актер занимљивих догодовшина: у својој кући угостио је Клаудија дел Монака који је носио очев прстен (славног Марија дел Монака), са уверењем да из њега исијава вулканска енергија оперског мага. Зато му је, изненада, на памет пала идеја да замоли госта да прстен позајми Бори Чорби за важан наступ "Рибље чорбе", за који је, иначе, Клаудио радио поставку светла - и то са упаљеним фаровима моћних двоточкаша на бини. Нико у публици тада (па ни до сада) није знао да Бора на ланчићу, уз крст од кога се никад не раздваја, носи прстен Марија дел Монака и част коју није доживео ниједан рок певач у свету.

 

Фото П. Милошевић

А љубав према "двоточкашима" спојила је глумца Вука Костића и гардеробера Драгана Антића коме је поклонио кацигу за мотоцикл. Није остао "дужан" ни његовом колеги Војиславу Петрушевском: пошто се гардероберу допала глумчева мајица, без двоумљења ју је скинуо и замолио да му овај посуди неку своју да има у чему да оде кући... И ту се круг доброте и велике гесте, на неки начин, затвара. Јер, исти тај Вук је од Мргуда својевремено добио на поклон елегантни кожни мантил:

- Стајао је испред огледала. Посматрао је како му мантил пристаје. Задовољан, наједном нам рече: "Ово ћу да носим на свадби!" Мргуд и ја смо се насмејали. Познавајући Вуков карактер, не сумњам да ће одржати реч. Макар накратко, пред званицама ће се појавити у кожном мантилу. С поносом ће оденути, у емотивном смислу, непроцецењиво вредан дар, успомену на Мргуда - бележи Дојковић.

НЕИЗБРИСИВ ТРАГ У ЖИВОТУ

У КЊИЗИ је тридесет прича, међу којима су и путописи из Италије и Румуније (где је боравио са оперским уметницима), уз занимљиве описе како су госте из Србије домаћини дочекивали не само на сцени, него и граду, улици.

- У почетку нисам имао намеру да пишем књигу о позоришту. Бележио сам за своју душу. Данас ми је жао што Мргуд и Живан нису доживели ову књигу. Ни један од мојих најближих пријатеља, Радован Миљанић. Пружао ми је велику подршку у писању. Непосредно пред смрт, отпутовао је на гостовање у Русију. Требало је да се видимо, чули смо се телефоном. А онда сам добио поражавајућу вест да је преминуо, само неколико дана по повратку с пута. Све су то људи који су оставили на мој живот неизбрисив траг.

ИСПИСИВАНА ЦЕЛО ПУНОЛЕТСТВО

КЊИГА "Кућа на Позоришном тргу" настала је на размеђу два века и исписивана је пуних осамнаест година:

- То је једно људско пунолетство. Моја сарадња са националним театром траје дуже и у њему имам много пријатеља. Похађао сам часове соло певања код професора Љубодрага Беговића, а мој брат Александар је солиста Опере - открива Срђан М. Дојковић. - Узимао сам и часове глуме, па и имао мале задатке у неким представама. Али, првенствено, бележник сам једног времена и догађаја у театру. Не само на сцени већ и у гледалишту и иза кулиса. Увек мотивисан једним циљем: да прикажем детаље из живота позоришних уметника и приближим их што више публици и читаоцима.

Препоручујемо

Култура

0 1

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ: Повратак "Кармен" на јубилеј

04. 05. 2022. у 09:37

Култура

0 1

"ГЛЕМБАЈЕВИ" У ПОКРЕТУ: Познати загребачки уметник Лео Мујић пред вечерашње гостовање балета ХНК у Народном позоришту

28. 04. 2022. у 13:00

Култура

0 0

ПОВРАТАК СЦЕНИ РОДНОГ ГРАДА: Славни српски тенор Зоран Тодоровић сутра гостује у Народном позоришту у Пучинијевој "Тоски"

15. 04. 2022. у 06:30

Култура

0 2

ТАЈНЕ ПЕРФОРМАНСA: Представљен "Речник извођења и савременог позоришта" Патриса Пависа

28. 04. 2021. у 09:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације