ПОЧАСНИ ЛЕТ ПИЛОТА НЕБОЈШЕ НАД ТИТЕЛОМ: Свечаност и књига у част бранилаца земље од НАТО агресије у вароши са три реке

НИСАМ очекивао да ћу ући у "песму", нисам чак мислио ни на породицу када сам давао форсаж моћном "миг-29" да узлетимо у сусрет НАТО претходници. Био сам само српски пилот-ловац, један из 127. ескадриле, која је чекала НАТО бомбардере поред авиона, молећи Бога да "техника не закаже". Оборен сам над Тителом после ваздушне битке, а једино што ми је притискало срце било је што нисам успео да истресем ракете на непријатеља.

Фото Приватна архива

Овако је за "Новости" минулог викенда после приредбе у Тителу њему у част говорио пуковник Небојша Николић, а овом приликом свечано је представљена и књига "Општина Тител не заборавља". У њој је записано више од 1.200 имена људи који су бранили земљу и градић јужне Бачке од НАТО агресије 1999. Књигу су написали Душан Ивков, у то време начелник штаба ТО и Бошко Којић, командант тителског штаба. А пилот Небојша Николић је у тим ратним временима постао "побратим" чаробног градића на три реке.

- Не изненадим се када зову из Титела јер смо тог 24. марта 1999. постали "ратни другови". По обарању, "миг" је пао на њихове њиве, а покупила ме је хеликоптерска јединица за спасавање. Питоми Бачвани били су "борбено расположени", па сам страховао да не помисле да нисам НАТО пилот - смеје се овај Нишлија.

Пилот Николић сећа се агресије јасно као да је јуче била.Негде у 19.42 сати узлетео је с батајничке писте избегавајући ракете, а према наређењу требало је да брани рејон Зрењанина. Међутим, још док се одлепљивао од писте, отказао му је радар:

- До 10.000 метара висине стигао сам надајући се да ће ми радарски нишан прорадити. Али - није. Са земље су ми јављали да улећем у јато од 24 ловца, које због квара нисам могао да видим. Знам да сам избегао најмање три НАТО ракете док сам се колебао где да лансирам сопствене. Онда је експлодирало поред мог десног бока и морао сам да се катапултирам. Из ваздуха,док сам летео на падобранској пиропатрони, гледао сам како ракете погађају мој авион који се претвара у ватрену лопту.

Фото Приватна архива

Николић нам прича како је, док је слетао падобраном, упорно размишљао зашто је техника авиона отказала и како мора да зове хеликоптер у помоћ. Онда је осматрао има ли кога на земљи и да ли је кренуо "лов на пилота", што су мештани често радили у то време, не знајући да ли је пао наш или непријатељски авион. На хеликоптер није дуго чекао:

- Нисам био повређен, али сам морао на ВМА на прегледе. После неколико дана отишао сам у Тител да погледам остатке авиона. Тада сам се упознао с овим дивним људима.

Пуковник Небојша нам признаје да се после рата и обарања осећао у војсци као "вишак", после разрушеног аеродрома и готово уништене ескадриле ником од пилота из 127. није било лако, а туговали су и за погинулим колегама.

- Изашао сам из војске добровољно 2005. без наде да ћу видети боље дане за армију и официре. Преселио сам се у родни Ниш и нисам се као пензионер са 46 година јавио ником - ни Удружењу војних пензионера. Неко време сам избегавао све што има везе с униформом. Однедавно је, ипак, другачије. Поново гледам у небо како лете војни авиони изнад нишких писти. Из војске су ме и лично обрадовали вешћу да ће ми, можда, решити стамбено питање - радује се Николић.

Фото Приватна архива

После приредбе у препуној сали Општине, пилот Николић морао је да "одстоји" још око пола сата да се поздрави са свим његовим Титељанима и да сачека да га "пипне за руку" баш свако дете из школе.

- Остао ми је један велики ожиљак из војске. Годину по мом одласку с Батајнице, како су ми испричали они који су остали, слетела су два ловца Ф-16 са америчким ознакама на репу и свечано су дочекани. Не замерам то. Замерам што се један од њих на Батајници хвалио како је лично оборио једног пилота 1999. који је узлетео с овог аеродрома и што се нашао један из "нашег јата" који му је честитао. Име тог нашег пилота никада нисам хтео да сазнам, тако ми је лакше.

СЛАВНА 31. КЛАСА

- У НАШОЈ ескадрили већина пилота је била из 31. класе Војне академије. Пре мене, можда минут, из Ниша је у сусрет НАТО авионима узлетео "класић" Иља Аризанов. Командант Миленко Павловић једини је узлетео преко реда, да погине уместо најмлађег. Сви ми смо се стоички суочавали са задацима и ниједан се није колебао. На јесен идуће године класа ће се окупити да обележи 40 година од оснивања. Драго ми је да се нисмо обрукали.

Фото Приватна архива

ПЕСМА И СУЗЕ

НИЈЕ Николић могао да сакрије сузе када су ђаци из ОШ у Тителу рецитовали песму о њему. Стихове је написала Вера Челић још 1999, а пилоту је било жао што га нису звали када је госпођа Вера преминула, да јој дође на сахрану.

Небојша пилот се зове. Небојша од главе до пете,

Небојша са три срца помећа се међу крволоке,

О томе хоћу да пишем свете:

Десет на једнога (каже велики Бранко).

Десет продатих душа и прецењених живота,

Десет НАТО зликоваца салете Небојшу пилота.

Не зазире Небојша од десет јачих пирана

Јер зна зашта се бори.

Не плаши се Небојша дрогом накљуканих тирана:

Да мора истрајати

Једно од три срца му говори....

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПОГИНУО У БОРБИ СА НАТО АГРЕСОРОМ: У Ваљеву обележена годишњица смрти пуковника Миленка Павловића

04. 05. 2022. у 18:45

Друштво

0 0

НАТО БОМБЕ УБИЛЕ СУ МАРИЈУ (15) И НИКОЛУ (17): Сузе и спомен-плоча за брата и сестру, страдале пре 23 године у аутобусу Ниш експреса

01. 05. 2022. у 20:54

Друштво

1 1

ПИТАЈУ СЕ „ЗАШТО“ 23 ГОДИНЕ: За НАТО агресоре РТС је био легитимни војни циљ, породице тугују за 16 страдалих (ФОТО/ВИДЕО)

22. 04. 2022. у 21:31

Друштво

10 35

ВАРАЛИ СМО НАТО МАКЕТАМА С-300 ОД СТАРИХ БАЧВИ: Пуковник Драгомир Крстовић о стратегијском маскирању током агресије 1999.

18. 04. 2022. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације