misa stojanovic

KOMENTAR

SS Bumerang

Piše: Miša Stojanović

Četiri S, zvanični moto srpskog naroda nastao u 19. veku – Samo Sloga Srbina Spašava – uvek je odslikavao i upozoravao šta nam to treba bez čega ne možemo napred, više , bolje i uspešnije. Znak koji se vijori na našoj zastavi uvek je s pravom stajao tu da nam ukaže put koji vodi ka ostvarenju želja.

Poštovanje ovoga slogana često je rezultiralo uspehom, nepoštovanje neuspehom. Kako u životu tako i u fudbalu. Sve loše urađeno vraća ti se poput bumeranga.

Prvo S u našem fudbalskom mozaiku potiče od S(laviše) Kokeze, čoveka broj 1 našeg najpopularnuijeg sporta. Čoveka koji je apsolutni vladar srpske fudbalske organizacije. Bez njega danas ne može da se donese ni jedna važnija odluka, tek da se zna . Zato je i sasvim normalno je da je on jedan od najzaslužnijih za sve što nam se u fudbalu dešava.

A šta nam se to od dolaska prvog S u FSS dešavalo.

Kao prvo i najvažnije posle višegodišnjeg lutanja i neuspeha na mesto selektora je doveden pravi stručnjak, drugo S(lavoljub) Muslin, našeg fudbala. Iskusni trener iza kojeg stoje rezultati i uspesi, posle mnogo lutanja njegovih prethodnika, skockao je ekipu i pobednički završio kvalifikacije plasmanom na SP. Fudbalskoj naciji doneta je radost, narodu ostvarenje želja da svoj tim gleda u Rusiji. Cilj je ostvaren, a četiri S su čvrsto stajala i na našoj fudbalskoj zastavi. Priodno je bilo da se radujemo , slavimo, a Kokeza i Muslin prodube svoj odnos i krenu u stvaranje još boljih preduslova za nove uspehe reprezentacije. Umesto toga dogodila su se „srpska posla“.

Novo S unelo je razdor u naš pobednički tim. S(ergej)M(ilinković)S(avić) je morao u Rusiju. Morao na teren, u prvu postavu. Muslin to nije želeo da prihvati. Establišment koji je stajao iza SMS-a bio je jak, predsednik Kokeza je presekao – Muslin otišao. I tu je početak kraja naše igre na SP.

S(ergej) je u grbu zamenilo S(lavoljub), ali više ništa nije moglo da bude isto. Koncepcija ulaskom SMS-a na teren se potpuno promenila. Na klupu je seo trener bez iskustva i potrebnog znanja za veliko takmičenje. Dotadašnji lider ekipe Tadić dobio je drugu ulogu, manje fudbalski bitnu, što se odrazilo na njegove igre i česta prigovaranja selektoru na odlučujućem meču protiv Švajcarske. Odluka selektora da krenemo na sve ili ništa kod rezultata 1:1 je izuzetno hrabra, ali i pogrešna. Izgubili smo, sa Slavoljubom Muslinom ne bi. Tu dileme nema. Sa četiri boda igrali bi u osmini-finala. Takvi , kakvi smo, igrali bi, zasluženo ili ne – koga briga.

Četiri SSSS su nas odvela na Svetsko prvenstvo, njihovo razbijanje, vratilo kući. O tome Slaviša Kokeza mora da razmišlja zbog lepše budućnosti. Kao prvo da se poštuju vrednosti, minuli rad, veličine. Učinjeno Slavoljuba Muslina moralo je da se vrednuje. Uostalom, prevashodni cilj našeg fudbala treba da bude plasman na velika takmičenja, mnogo smo ih od 2006 propuštali. Imali 9 selektora, a samo dvojicu uspešnih – Antić i Muslin.

Sada je najvažnije izvući pozitivna iskustva iz učinjenih grešaka. Da je ostao Muslin imali bi iskusnog selektora za sledeći ciklus, čiji rad bi obećavao novi uspeh u kvalifikacijama za EP. Pitanje je da li bi iznevereni trener prihvatio ponudu izvinjenja. Teško je to očekivati od Kokeze i Muslina.

Mnogo je lakše opredeliti se za novog, ali iskusnog stručnjaka iza koga stoje rezultati. Nije da ih nema. Recimo : Tumbaković, Kosanović, Antić, Petrović… Uostalom, naše veliko trenersko ime Ivica Osim poručuje da bez sede glave nema ni uspeha. Treba mu verovati, iako i među mlađima ima onih koji su napravili značajne klupske uspehe poput recimo jednog Vladana Milojevića koji je i pre Rusije, u jednom trenutku, važio kao kandidat broj 1.

Za kraj i jedna molba predsedniku: da ne čini greške kao njegovi prethodnici dovođenjem Klementea, Advokata, i da novi selektor ima bar jednu titulu u svom džepu makar to bili trofeji sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Isto važi i za talentovanog, ali neiskusnog Mladena Krstajića. Neka uzme titulu pa nek dobije novu šansu.

Sve su ovo već slatke muke za Slavišu Kokezu koji jedino odluku mora da donese što pre. Pravu odluku jer fudbalski bumerang može ponovo da radi, a neodlazak na Evropsko prvenstvo bio bi daleko veći udarac našem narodu fudbalskom od ne prolaska u osminu finala u Rusiji. Na Svetskom prvenstvu smo bili, šta dalje, ajmo više da se ne igramo. Hajde da ne propuštamo budućnost.

Оставите одговор