HILANDAR OSAM VEKOVA PAMTI U IME SVIH NAS: Stručnjaci Vojvođanskog arhiva na Svetoj gori obnavljaju naše neprocenjivo kulturno blago (FOTO)
AKO mi, obični smrtnici, i dopustimo sebi greh da u nekom trenutku skrajnemo u sećanju naše duhovne korene na Svetoj gori, Hilandar pamti u ime svih nas još od 1198. kada su ga, na ruševinama starijeg manastira, podigli veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko, osnivači naše srednjovekovne državnosti i autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
A sve ono što je sačuvano u Hilandaru, obimnije je od nasleđa u svim ostalim srpskim manastirima. Već 825 godina Hilandar, na najvišem vrhu Grčke Atosu (2.033 metara) čuva najveću zbirku srpskih povelja, kivota, moštiju svetih, relikvija, starih i čudotvornih ikona, kao i najveću biblioteku rukopisnih knjiga srpskog naroda. Deo tih dragocenosti, od minulog leta, eksperti Arhiva Vojvodine iz Novog Sada pažljivo pregledaju, popisuju i upućuju na restauraciju i konzerviranje kako bi na kraju procesa kompletno blago bilo trajno očuvano i u digitalnom obliku. Za, ne daj Bože, novog požara.
Jer, ona iskra iz dimnjaka u konaku Igumenarija na zapadnoj strani hilandarskog kompleksa u noći između 3. i 4. marta 2004. godine koja je u pepeo sažela više od polovine manastirskog zdanja, ali srećom nije dospela do deopoa sa poveljama i drugim spisima, bila je i podstrek da se uporedo sa obnovom spaljenih kelija i konaka pažnja posveti i pisanim dokumentima.
Akcija Rusa i Francuza
HILANDAR čuva obilje dokumenata te neki od njih čekaju decenijama da budu pronađeni. Zadužbina je nedavno u jednoj knjizi prvi put objavila fotografije francuskih vojnika koji su tokom Velikog rata bili sklonjeni na Hilandar. Naime, savezničke snage, u trenutku kada je izvršen državni udar u Grčkoj, smatrale su da na Svetoj gori treba da se sklone oficiri lojalni kralju.
- Zabeleženo je da su se francuski vojnici na Hilandaru ponašali korektno, a zanimljivo je da su tu akciju izveli Francuzi i Rusi - kaže Ranđić.
- Požar je bio veliki šok za čitavo naše društvo da smo procesu digitalizacije pristupili kao jednom od glavnih poslova - kaže Milivoj Ranđić, direktor zadužbine Hilandar, a zatim otkriva detalje: - Primenjivali smo sve metode od protivpožarnih zidova, vrata, sistema za gašenje s jedne strane, a s druge ono što imamo od pokretne građe gledali smo na svaki mogući način da sačuvamo i krenuli smo u proces koji bih nazvao protodigitalizacijom.
Radilo se na skenerima i kamerama kojima se raspolagalo u tom trenutku. U međuvremenu, nabavljena je kvalitetnija oprema, pa je do današnjih dana oko stotinu hiljada dokumenata iz perioda pre 1900. godine snimljeno, obrađeno i digitalizovano. Ovaj proces sređivanja arhive trajaće nekoliko narednih godina jer u okviru manastirskog kompleksa postoji tek jedna konzervatorska radionica u kojoj može istovremeno da radi najviše troje ljudi.
Naglasivši osećaj velike časti učinjene Arhivu Vojvodine kome je po prvi put poverena obrada hilandarske arhive, direktor novosadske ustanove dr Nebojša Kuzmanović kaže da Vladimir Ivanišević, Darko Stančević i Vladimir Mučibabić sređuju građu iz 20. veka. Počeli su u maju i junu, nastavili u septembru a prvu fazu priveli kraju u oktobru. Posao će biti nastavljen i narednih meseci. Reč je o dokumentima na staroslovenskom, crkvenoslovenskom, srpskom, grčkom i turskom jeziku.
Arhivisti Vladimiru Ivaniševiću bilo je ovo četvrto hodočašće na Hilandar, ali ovog puta poslovne prirode. Ističe da je sam pristup hilandarskoj arhivi nešto najuzvišenije što je obeležilo njegov dvadesettrogodišnji profesionalni rad.
Temelj pismenosti
U HILANDARU je utemeljena srpska pismenost, prevodilačka i prepisivačka delatnost... Tu je začeta srpska srednjovekovna pravna država i diplomatija a osnovana je i jedna od prvih srpskih bolnica. Hilandar je i mesto gde je moravska arhitektura doživela svoj vrhunac jer su ovaj manastir pohodili najveći ikonopisci i umetnici freskopisa. Do 15. veka Hilandar je posedovao preko 30 velikih metohija u Evropi i Aziji sa 360 sela i ogromnim duhovnim, ljudskim i materijalnim potencijalom koji se merio snagom države.
- Brzo i lako smo se uskladili sa ritmom monaha. Posećivali smo jutarnja bogosluženja koja su počinjala u četiri izjutra, a završavala se liturgijom. Posle obroka, u pola osam po grčkom vremenu odlazili smo u radionicu. Nismo radili nedeljom i na "crveno slovo", na Usekovanje, Rođenje Presvete Bogorodice, na Malu Gospojinu i na Krstovdan - nabraja Ivanišević.
Razdvajali su građu na grčkom, srpskom i turskom jeziku po godinama. Krajnji ishod - 61 kutija arhivske građe i to 43 dokumenata na grčkom jeziku nastalih u periodu od 1690. do 2007. godine, 17 kutija na srpskom jeziku (1786-2023) i jedna na turskom jeziku (1895-1931).
Posebno su izdvojene slike koje treba smestiti u zbirku fotografija i bibliotečki materijal koji će obraditi bibliotekari u skladu sa pravilima iz svoje struke.
Dokumenta na ruskom, bugarskom, engleskom, francuskom i ostalim jezicima na latinici i ćirilici pridružili su onima na srpskom. Arhivsku građu u fasciklama i kovertama, a koja je nastala i na srpskom i na grčkom jeziku i odnosila se na razna ekonomska i finansijska pitanja, smestili su u posebne košuljice, kako bi mogla da se koristi u različite pravne svrhe.
- Glavni rizničar, otac Josif pokazao nam je digitalizovane snimke arhivske građe. Uslediće preimenovanje svakog snimka tako da signature izvorne građe prate raspored i redosled sređene arhive u riznici - navodi Ivanišević niz pojedinosti.
Cilj je izrada što je moguće detaljnijih opisa svakog predmeta koji će sadržavati sve imenske, predmetne i geografske pojmove. To će omogućiti brže, lakše i jednostavnije pretraživanje digitalizovane građe sadašnjim i budućim naraštajima istoričara, pisaca, analitičara i ostalih tumača srpske istorije.
TRAMP ZAPRETIO EVROPSKOJ UNIJI: Neće moći tako ako ja pobedim, platiće visoku cenu
KADNIDAT za predsednika SAD-a Donald Tramp nastavio je sa svojom predizbornom kampanjom, a ovaj put tema su bile tarife koje Tramp planira da uvede ako pobedi na izborima zakazanim za 5. novembar.
30. 10. 2024. u 14:20
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
"OD TOG BRAKA NEMA NIŠTA" Potez srpskog mladoženje posvađao Internet! Za zgražavanje ili za pohvale? (VIDEO)
JEDAN mladoženja je tokom ceremonije venčanja u Srbiji pokušao da bude zanimljiv pa je odlučio da napravi "šaljivi" potez, ostavivši mladu samu ispred matičarke u trenutku kada mu je postavljeno čuveno pitanje "da li želi da stupi u brak".
31. 10. 2024. u 13:28
Komentari (0)