Poslednja prepreka na putu Partizana ka grupnoj fazi Lige Evrope je Videoton, a kada bi se gledala samo tradicija Miroslav Đukić i njegovi izabranici bi mogli da budu prilično mirni pred odlazak u Mađarsku. Od sedam pokušaja, koliko ih je bilo u samostalnoj Srbiji (od sezone 2006/2007), crno-beli su u pet navrata uspeli da overe učešće u grupnoj fazi Lige Evrope, a jedine „crne rupe“ u tom periodu bili su dvomeči protiv Šamroka u leto 2011. i dve godine kasnije kada je Tun šokantno vizirao evropsku jesen preko leđa kluba iz Humske.

Ubedljivo najuspešniji srpski predstavnik na evropskoj sceni u poslednjih desetak godina je u prvoj sezoni kada pored imena Srbija nije pisalo ništa drugo za rivala u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope imao holandski Groningen. U Beogradu je ostvarena sigurna i relativno ubedljiva pobeda (4:2), da bi u revanšu Ivica Kralj činio čuda na golu, pa poraz od 0:1 nije uspeo da anulira minus Holanđana iz beogradskog duela.

Rumunska Politehnika je dva leta kasnije još lakše položila oružje pred Partizanom, pošto su crno-beli slavili i u Beogradu i u Temišvaru (1:0, 2:1). Godinu dana kasnije Jokanovićev tim je bio u sličnoj situaciji kao Đukićev sada, pošto je „mršavih“ 1:1 na domaćem jurio prolaz u revanšu na terenu Žiline i uspeo u tome (2:0).

Sezona koja se uzima za reper kao najgori mogući scenario je svakako 2011/2012. Posle eliminacije iz kvalifikacija Lige šampiona, Aleksandar Stanojević i njegovi puleni su očekivali lak posao protiv ekipe sa najmanjim koeficijentom na žrebu. Kada se tome doda da je Partizan sa gostovanja Šamroku doneo korektnih 1:1, malo ko je mogao i da pomisli na bilo kakvu senzaciju u revanšu. Očajno izdanje u Humskoj je crno-bele odvelo u produžetke, a tamo je O’Donel sa bele tačke u 113. minutu stavio pečat na jedno od najvećih iznenađenja te godine u evropskim kupovima.

Sličan šok Partizan je doživeo i dve godine kasnije, od švajcarskog Tuna. Između dva kiksa u plej-ofu dogodio se prolaz protiv norveškog Tromsa, pošto je Bugarin Ivan Ivanov pogodio za minimalnu pobedu u revanšu, čime je anuliran poraz sa severa Evrope (2:3).

A onda se dogodio jedini odlazak na revanš u protekloj deceniji sa kojeg se Partizan nije vratio kao učesnik Lige Evrope. Prethodno je šampanjac otvaran protiv Groningena, Politehnike i Žiline, posle toga u Azerbejdžanu protiv Nefčija, ali tog leta ekipa je malenom Tunu delovala kao grupa poluprofesionalaca i nezainteresovanih profesionalaca. Jojićev gol iz beogradskog meča je brzo poništen u Švajcarskoj, Tun je slavio sa ubedljivih 3:0, a da nije bilo raspoloženog Stojkovića na golu Partizan bi doživeo mnogo veću katastrofu.

Poslednji put kada je kroz plej-of tražio sreću i evropsku jesen Partizan je ostvario duplu pobedu. Nefči je najpre savladan u Humskoj 3:2, a sedam dana kasnije svaku neizvesnost je u Bakuu otklonio Petar Škuletić za novi trijumf – 1:2.

LIGA EVROPE
2006/2007.
Plej – of
Partizan – Groningen 4:2, 0:1
2008/2009.
Partizan – Politehnika 1:0, 2:1
2009/2010.
Partizan – Žilina 1:1, 2:0
2011/2012.
Partizan – Šamrok 1:1, 1:2
2012/2013.
Partizan – Tromso 1:0, 2:3
2013/2014.
Partizan – Tun 1:0, 0:3
2014/2015.
Partizan – Nefči 3:2, 2:1

M. Blažić