ANALIZA "NOVOSTI" HOĆEMO LI UČITELJE PRAVITI OD BLATA: Danas mladi ljudi uporno beže od ove nekada ugledne profesije

JUBILARNA 245. godišnjica obrazovanja prvih srpskih učitelja ne ostavlja nam mnogo prostora za slavlje.

Pedagoški fakultet (Vikipedija)

 Štaviše, upozorava nas da prosvetiteljska profesija u našem društvu zabrinjavajuće bledi i to u epohi koja vapi za brižnošću nad mladim ljudima, porodicom, tradicijom, moralom, religijom i modernom pedagogogijom. Čezne za učiteljem - svetionikom i uzorom, posle porodice, najbitnijom ličnošću u životu svakog od nas.

Mnoge škole muku muče sa nedostatkom učiteljskog i nastavnog kadra, a maturanti sve ređe biraju učiteljski poziv. Pedagoški fakultet u Somboru, stasao na tradiciji obrazovanja srpskih učitelja, započetoj 1. maja 1787. godine osnivanjem "Norme" u Habsburškoj monarhiji u ovom gradu na zapadu današnje Bačke, u prvom roku upisalo je samo četrnaestoro studenata. Duplo manje nego lane. Stanje je slično i na fakultetima u Vranju, Užicu, Jagodini i Leposaviću, dok su u Beogradu brojke nešto povoljnije.

Pedagoški fakultet (Vikipedija)

 Prof. dr Saša Marković, dekan somborskog fakulteta, ne nada se da će u narednom upisnom roku biti popunjeno još 36 preostalih mesta uprkos činjenici da ova visokoobrazovna ustanova, u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, školuje učitelje sa područja cele Vojvodine.

- Koliko je slika porazna govori i podatak da smo uoči upisa promovisali naš fakultet u Kikindi, gradu koji naredne godine neće imati učitelje, te da je njihov gradonačelnik obećao stipendiju studentima koji odaberu fakultet u Somboru, ali niko nam se nije upisao iz Kikinde kao ni iz Sombora i Novog Sada, mada biroi za zapošljavanje u tim gradovima na evidenciji nemaju nijednog učitelja. Došlo nam je njih četrnaestoro čija ljubav prema prosveti počiva na entuzijazmu - upozorava profesor Marković.

Pita se naš sagovornik šta će ostati od srpskog obrazovanja, koje je ionako već dugo u krizi, ako profesija učitelj i dalje bude zavisila samo od entuzijazma?

Apeluje da materijalni status prosvetnih radnika hitno treba poboljšati jer "nedopustivo je da učitelj posle pet godina školovanja ima nižu zaradu od prosečne, nižu i od konobarske i da, istovremeno, trpi pretnje nekog šizofrenog učenika".

- Moramo da radimo na stalnom unapređenju prosvete jer ako to ne učinimo, u budućnosti ćemo učitelje "praviti" od blata. Nacija bez kvalitetnog obrazovana u 21. veku izgubiće se u globalističkoj oluji. Moramo da radimo na stalnom unapređenju prosvete, ali i svakog segmenta našeg društva. Veoma je važno i da vratimo i pristojnost izgovorene reči, bez anarhije i cinizma i ostrašćene komunikacije - zaključuje dekan Marković.

Pedagoški fakultet (Vikipedija)

    Unapređenje komunikacije kao presudnog vezivnog tkiva između učitelja, đaka i njihovih roditelja, jedan je od prioriteta za profesora Radivoja Stojkovića, predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i dugogodišnjeg direktora novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" izrasle na temeljima srpske osnovne škole iz 1703. godine.

- Autoritet je uvek u tesnoj vezi sa ličnošću nastavnika. Tako je bilo pre dva i po veka, a biće i ubuduće. Kroz nastavnikovu ličnost gradi se tanana veza poštovanja između učenika i učitelja - naglašava za "Novosti" prof. Stojković uz opažanje da se potrebe i interesovanja današnjih đaka ne menjaju iz generacije u generaciju već iz godine u godinu.

Pedagoški fakultet (Vikipedija)

Te promene, smatra ovaj profesor matematike i informatike, učitelji i nastavnici trebalo bi da imaju na umu i da im se prilagođavaju jer od učenika više ne treba tražiti prostu reprodukciju podataka koju uvek mogu lako da pronađu na internetu.

Pedagoški fakultet (Vikipedija)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije